De Mazijer je naglasio da će Nemačka i u buduće, na temeljima ovog sporazuma, nastaviti svoju politiku postupnog povratka.
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mazijer i predstavnik privremene vlade Kosova i Metohije Bajram Redžepi potpisali su sredinom aprila u Berlinu sporazume o povratku izbeglica, uglavnom romske nacionalnosti, iz Nemačke na Kosovo i Metohiju i o saradnji u oblasti sigurnosti.
‘’Nemačka ne planira nikakva masovna proterivanja tih osoba.....’’, rekao je de Mazijer, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, navodeći podatke da se u Nemačkoj nalazi oko 14.000 osoba sa Kosmeta kojima je propisana obaveza povratka.
De Mazijer je naglasio da će Nemačka I u buduće, na temeljima ovog sporazuma, nastaviti svoju politiku postupnog povratka.
Do stupanju na snagu ovog sporazuma, nemačke vlasti, neće, kao što je to do sada bilo, vraćati samo one koji potiču iz pokrajine, nego, kako je rekao de Mazijer, i državljane trećih zemalja I one bez državljanstva ‘’ukoliko su sa Kosova protivpravno ušle Nemačku’’ ili u toj zemlji prekoračili dozvoljeno vreme boravka.
De Mazijer i Redžepi su potpisali i sporazum o saradnji u oblasti sigurnosti, radi poboljšanja borbe protiv međunarodnog kriminala i terorizma.
Komesar za ljudska prva Saveta Evrope Tomas Hamarberg smatra da je planirani povratak hiljada Roma “jednostavno apsurdan”, jer vlasti u pokrajini nisu spremne da prihvate povratnike “u tako velikom broju”.
Na severu Kosova, pored kampa u Leposaviću, postoje još dva: Česmin lug i Osterode, i to su jedini romski kampovi na celoj teritoriji Kosmeta u kojima boravi već desetu godinu oko hiljadu Roma i nešto manje Egipćana I Aškalija.
Zbog kontaminiranosti olovom vode I zemljišta u poslednja dva kampa, komesar za ljudska prava u Savetu Evrope Tomas Hamarberg u svom izveštaju je zatražio obustavu nasilnog povratka Roma iz evropskih zemlja na Kosovo zbog toga što „ne postoje uslovi za povratak”.
U kancelariji komesara za ljudska prava Savetu Evrope u Strazburu, kažu da je, pored loših uslova života, koji su određeni nepostojanjem adekvatne infrastructure i smeštaja, i bezbednosna nesigurnost odlučujući faktor koji otežava i odlaže povratak izbeglica na Kosovo.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrpše tražio je da se za oko 600 stanovnika ovih kampova hitno nađe nov, bezbedan smeštaj i medicinska nega, kako bi kampovi mogli da se zatvore. „Činjenica da su ti kampovi bili naseljeni čitavu deceniju pravi je skandal. Međunarodna zajednica snosi deo odgovornosti za tu situaciju”, naglasio je Hamarberg i upozorio da kontaminacija olovom ozbiljno ugrožava stanovnike, posebno decu.